ПРЕВЕНЦИЈА РЕСПИРАТОРНИХ ИНФЕКЦИЈА

Најчешће клиничке манифестације акутних респираторних инфекција јесу: акутни назофарингитис, акутни синузитис, акутни фарингитис, акутни ларингитис и трахеитис, акутни обструктивни ларингитис и епиглотитис, акутни ларинготрахеитис, акутни бронхитис, акутни бронхиолитис, пнеумоније, и друго.
Акутни назофарингитис (акутни ринитис, односно акутно запаљење носног дела ждрела) по својој учесталости заузима прво место међу акутним респираторним инфекцијама. Ово обољење је у народу познато и по називу „прехлада“, „обична прехлада“, „назеб“, „кијавица“, и слично. Реч је о обољењу са типичном клиничком сликом коју карактерише кијавица, сузење, иритација и цурење из носа, главобоља, дрхтавица и слабост. Повишена температура (преко 38 степени Ц) се ретко јавља код деце старије од 3 године, а код одраслих још ређе. Тегобе трају од 2 до 7 дана. Обољење може бити праћено ларингитисом, трахеитисом или бронхитисом. Обољење се јавља чешће у хладнијем периоду године, а број „прехлада“ током године се код највећег броја људи креће од 1 до 6 , с тим да су најосетљивија деца узраста до 5 година, након чега њихов број опада.
Терапија за све акутне респираторне вирусне инфекције подразумева такозвану симптоматску терапију. У првом реду, реч је о лековима против повишене телесне температуре и против болова (антипиретици – аналгетици), као и о лековима за ублажавање кашља односно за олакшавање искашљавања. Од изузетног је значаја и обезбедити довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско – дијететски режим исхране, мировање Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Некритичка употреба антибиотика утиче на појаву мултиплорезистентних сојева бактерија, што представља све већи јавно-здравствени проблем широм света. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара.