НАЈВЕЋИ ДОМ ЗДРАВЉА У ЗЕМЉИ

Деценје рада и развоја Дома здравља у Нишу указују на матични ток здравства у Нишу, напоре да се оно организује, тако да што ефикасније послује и пружа услуге огромном броју становника, не само из Ниша већ и са простора југа Србије.

Временом је наш Дом здравља израстао је у највећи здравствени центар у земљи по организационој, кадровској структури и мрежи са последичним нивоом услуга. О томе сведочи десет организационих јединица које функционишу у централном објекту и око шездесет пунктова у граду и селима, завидни кадровски ниво са великим бројем специјалиста, примаријуса, магистара и доктора наука, што поткрепљује тврдњу да је Дом здравља научно - наставна база Медицинског факултета.

Трајан је задатак и стална и континуирана едукација здравствених радника, уз адекватно опремање савременим медицинским апаратима, као и пружање високо кавлитетних здравствених услуга.

ПОЧЕТАК РАДА ДОМА ЗДРАВЉА

Многи ратови на овом тлу односили су људске животе, доносили болести, рањенике; током деценија захтевали значајно ангажовање здравствених служби и несебично залагање лекара и бројног другог медицинског особља. Све ово време Ниш је био један од најзначајнијих здравствених центара. Тако је било и непосредно после Другог светског рата. Непосредно пошто је Ниш ослобођен, 14. октобра 1944.године, прдузете су мере за брзо организовање здравствене службе, која би ангажовано и систематично помагала грађанима Ниша, којима је помоћ била неопходна..
Најпре је основана Среска амбуланта, а убрзо потом и Дом здравља Среза нишког. Већ почетком 1945. године у Нишу почињу да раде Дом здравља “Црвени крст” и Дом здравља “Бубањ”. Основни задатак Дома здравља “Црвени крст” био је да настави са битним смерницама Дома здравља Среза нишког из кога је израстао, окупљајући исти медицински кадар, на челу са др Војиславом – Вовом Петровићем, који је прихватио дужност управника.
Дом здравља “Бубањ” смештен је у зграду бившег Уреда. Његовом организацијом било је предвиђено да обухвати комплетну специјалистичку службу некадашње Градске поликлинике. Први управник овог Дома био је др Владимир Димитријевић.
Остали су многи записи у штампи, документи у Историјском архиву, новински чланци у “Народном листу”, потом у “Народним новинама”, “Политици”, “Вечерњим новостима”, и другим листовима о огромном ангажовању здравствених радника у Нишу и околини на збрињавању Нишлија и бројних других грађана у суседним подручјима.
Паралелно са здравственом заштитом бринуло се и о здравственом просвећивању, ширењу на сеоско подручје од Гађиног Хана, преко Међурова, Кравља, Малче, Малошишта, Лалинца до Миљковца и многих других места. Поред неопходних лекова, здравствене екипе су носиле и бројне друге публикације о заштити здравља. Екипе Дома здравља сачињавали су, поред лекара и бабице, сестре нудиље, болничари и други. У фабрикама и предузећима у Нишу тих дана је прегледано десетине хиљада радника.
Паралелно са овом активношћу бринуло се и о нормативном регулисању здравствених служби. Организација ових служби тако постаје ефикаснија и флексибилнија, рационално се користи здравствени кадар и брже долази до оних којима је неопходна помоћ.
До краја маја 1959.године, ова два дома, кроз нову организацију, бивају замењена здравственим станицама као самосталним здравственим јединицама, да би се на тај начин било ближе болесницима. Веровало се, при томе, да ће се тако деловати много ефикасније. Показало се да је искуство из времена рада два дома здравља било драгоцено за даље обликовање и деловање. Већ 31. децембра 1962.године Ниш добија нови јединствени Дом здравља, који обухвата бројне здравствене установе: здравствене станице “Расадник”, “Филип Кљајић”, “Ћеле-кула”, “Бубањ”, “Борис Кидрић”, “12.фебруар”, “Јелашница”. У састав Дома здравља улазе и амбуланте у Горњем Матејевцу и Горњој Топоници, Завод за хитну помоћ, Стоматолошка поликлиника, Онколошки диспанзер.
Кадровска ситуација у новоформираном Дому здравља показала се веома добром за обављање свих сложених послова ове нове институције, чија је физиономија почивала на темељима вишегодишњег послератног искуства у великом градском центру какав је Ниш, који је бринуо и о здрављу становника великог броја околних места.
Институција, настала интеграцијом наведених установа, представљала је значајне темеље за даљи рад, захваљујући чињеници да у њој није било посебних организационих јединица, осим зубне амбуланте и ординације опште праксе. О условима рада новог Дома здравља најсликовитије говори добро осмишљена структура кадрова на самом почетку рада. Поред 20 лекара опште праксе било је и осам стоматолога, два виша зубара, 47 зубних асистената, 47 средњемедицинских радника, три бабице, једна дечја неговатељица, 32 службеника и 36 других радника . Дом здравља је имао Раднички савет од 15 чланова, а први директор био је др Андрија Ристић. Тада је у Дому здравља радило 200 радника.
Током неколико наредних година институцију обогаћује придруживање Диспанзера за мајку и дете и Диспанзера за жене. Интегришу се, такође и Здравствена станица “Ратко Павловић” и Дом здравља у Гаxином Хану. Све ово утицало је и на повећање броја запослених радника у Дому здравља, па је њихов број нарастао на 450 запослених.
Сложени задаци Дома здравља стално захтевају трагање за новим просторима за активности, значајна преобликовања рада, посебно када се има у виду доношење амандмана на Устав из 1973.године. Марта 1973, одине Дом здравља постаје Радана организација са осам основних организација удруженог рада. На чело ове, практично нове установе долази др Милоје Новаковић.
У саставу Дома здравља, у овом периоду су следеће основне организације удруженог рада :

ООУР Основне здравствене заштите одраслих,
ООУР Дечје диспанзерске службе,
ООУР Хитне медицинске помоћи,
ООУР Гинеколошке службе,
ООУР Хигијенско-епидемиолошке и поливалентне – патронажне службе,
ООУР Диспанзер за медицину спорта,
ООУР Заједничке службе,
ООУР Основне здравствене службе Гаxин Хан.

Конституисање је обављено 14.марта 1973. године на основу одлуке о образовању основних организација донетих на зборовима радника, а у складу са уставним амандманима.
Закон о удруженом раду захтевао је даље трансформисање. Тако је 27.новембра 1978.године Дом здравља удружен у Сложену организацију удруженог рада основне здравствене заштите, коју чине три радне организације на челу са Домом здравља:

Дом здравља у Нишу;
Завод за медицину рада;
Хитна медицинска помоћ.

Развој овако велике и сложене здравствене институције пратиле су бројне тешкоће. Поред тога што је кадровски јачан, преузимањем одговоринх задатака, суочавао се са просторним, финансијским и другим проблемима. Показало се да су неопходне драгоцене иницијативе, пре свега оне за побољшање услова рада као и решавање просторних и техничких задатака. Изграђено је више нових објеката, а успело се и са затварањем финансијских конструкција за изградњу још неколико. Управо тих година зачела се идеја за изградњу највећег и најсложенијег грађевинског објеката Дома здравља, који би омогућио здравствену заштиту Нишлија, којих је тада било близу 200.000.